🎗 Rak jednjaka: Moja borba i pobednička tomoterapija
Kada su mi rekli da imam rak jednjaka, svet mi se raspao. Reč „rak“ me pogodila kao najgori udarac u životu. Ja sam Nikola A., imam 38 godina i porodicu koja zavisi od mene. Bio je to trenutak potpunog sloma. Osećao sam kao da mi je neko istrgnuo tlo pod nogama. Jedino što sam mogao da mislim bilo je: zašto baš ja? Do tog dana, svakodnevica mi je bila jednostavna – posao, dom, prijatelji. Međutim, odjednom se sve promenilo i čitav život počeo se vrteti oko te jedne reči.
Dijagnoza – rak jednjaka
U danima nakon dijagnoze, pokušavao sam da pronađem smisao. Pitanja su se rojila: da li postoji rešenje? Šta me čeka? U tom moru misli, setio sam se prijatelja koji mi je ranije pričao o kancelariji Iatropolis Srbija. Odmah sam ih kontaktirao. Na moje iznenađenje, saznao sam da postoji mogućnost lečenja u specijalizovanoj klinici Iatropolis u inostranstvu, koja koristi naprednu metodu – tomoterapiju. Tada nisam znao puno o tome, ali sama pomisao na mogućnost izlečenja bila je svetionik nade. Štaviše, tim iz Iatropolisa mi je pružio svu potrebnu podršku – od objašnjenja terapije do organizacije puta. Taj prvi susret sa ljudima koji su bili spremni da se bore sa mnom bio je trenutak kada sam počeo da verujem da imam šansu.
Kada sam stigao u kliniku Iatropolis, bio sam prepun straha. Ipak, dočekala me toplina i profesionalnost osoblja. Lekari su mi pažljivo objasnili kako će terapija izgledati, uveravajući me da će učiniti sve kako bi očuvali preciznost tretmana i minimalno oštetili okolno tkivo. Naime, tomoterapija je metoda koja omogućava da se tumor precizno zrači, dok su zdrave ćelije pošteđene. Nisam mogao da verujem koliko je medicina napredovala. Upravo to je u meni probudilo nadu da ću iz ove borbe izaći kao pobednik.
Taj prvi susret sa ljudima iz Iatropolisa bio je trenutak kada sam ponovo poverovao da imam šansu da preživim.
Nikola
Tretman je, svakako, bio težak i zahtevan. Svaki dan predstavljao je novi izazov – borbu sa iscrpljenošću i bolom. Ponekad bih osećao slabost koja me vukla na dno. Ipak, misao na porodicu, na sve što me kod kuće čeka, davala mi je snagu da izdržim. Na klinici sam upoznao osoblje koje je, uprkos svim izazovima, saosećajno i posvećeno bilo uz mene. Postali su mi više od lekara – bili su mi pravi saveznici. Posebno pamtim razgovor sa jednim od tehničara koji je prošao sličnu priču sa članom svoje porodice. Njegove reči su mi bile podstrek u trenucima kada sam mislio da više ne mogu dalje.
Svakog jutra sam ustajao sa istim ciljem: preživeti taj dan, završiti tretman i doći korak bliže zdravlju. Iako je bilo dana kada sam mislio da će mi telo popustiti pod teretom, znao sam da se tumor svakim danom smanjuje. U tim trenucima bih zatvorio oči, video lica svoje dece i znao da moram izdržati još jedan tretman, još jedan bol, još jednu noć. Tako sam, korak po korak, išao napred.
Pobeda
Nakon završetka terapije, bio sam iscrpljen, ali prepun zahvalnosti što sam prošao kroz sve to. Kada sam konačno dobio rezultate koji su pokazali da više nema znakova raka, ostao sam bez reči. Tog trenutka, osećao sam da sam dobio novi život. Možda zvuči kao kliše, ali zaista – osećao sam se kao da sam ponovo rođen. Stajao sam ispred lekara, sa rukama koje su se tresle, dok su mi u glavi odzvanjale reči: „Nema više raka.“ Bio je to trenutak oslobođenja, potvrda da je svaka suza, svaki bol bio vredan.
Ne mogu dovoljno da zahvalim timu iz Iatropolisa. Oni nisu samo medicinski radnici – oni su ljudi koji razumeju šta znači boriti se za život. Njihova stručnost i ljudskost omogućili su mi da ponovo hodam ovim svetom kao slobodan čovek. Danas, sa dubokom zahvalnošću, mislim na svakoga ko je bio deo mog puta.
Zdrav čovek
Na kraju, vratiti se kući kao zdrav čovek bio je najlepši trenutak mog života. Ponovo sam mogao da zagrlim svoju porodicu i da sa osmehom gledam na budućnost. Ova borba me je naučila da cenim svaki trenutak, svaku sitnicu, sve ono što sam pre uzimao zdravo za gotovo. Naučila me je da se svakom novom danu radujem – jer svaki dan je poklon. 🎗️❤️
